Trendovi održivog razvoja – u šta i koliko kompanije ulažu? Izveštaj o istraživanju

Prelazak na kružnu ekonomiju je neizbežan – ovo su zaključci najnovije studije Interzero kompanije i cirkularna ekonomija: dubinski pogled. Ekološka transformacija preduzeća nije fokusirana samo na zakonskim propisima. Očekuju ga i kupci, investitori i finansijske institucije. Najbolji način da krenete u pravom smeru promena je saradnja sa konsultantskom kompanijom za životnu sredinu.

Održivost biti ili ne biti za većinu preduzetnika

Studija preduzeća u cirkularnoj ekonomiji: detaljna analiza pokazuje da velika većina kompanija želi da implementira održive inicijative ili je već započela ovaj proces. Ovakve izjave dalo je 71,1 do 84,9% menadžera srednjih i velikih kompanija iz 6 evropskih zemalja.
U ovoj oblasti najaktivnije su kompanije iz sektora FMCG (81%) i elektronike (82%). Za ovu grupu kompanija, implementacija kružnih rešenja se više ne razmatra u kontekstu konkurentske prednosti – postaje neophodna da bi zadržala trenutnu poziciju na tržištu.
Nešto drugačija situacija je kod kompanija iz sektora građevinarstva, maloprodaje i logistike, gde nešto više od 60 odsto ispitanika izjavljuje želju da implementira ideju cirkularne ekonomije. Iz njihove perspektive, uvođenje zelenih promena omogućava im da ostanu ispred konkurencije, kreiraju i kontrolišu trendove u industriji i steknu poverenje novih grupa kupaca i investitora.
Koji budžet izdvajaju srednje i velike kompanije za održivi razvoj? U koje aktivnosti najčešće ulažu? Preuzmite studijski izveštaj i saznajte više o najnovijim trendovima u održivom razvoju!

PREUZMITE NAŠ IZVJEŠTAJ

Akcije nasuprot stvarnosti: stanje implementacije Agende 2030 u sektoru srednjih i velikih preduzeća

Uprkos sprovođenju daljih održivih inicijativa, ogromna većina anketiranih kompanija još uvek je daleko od ostvarivanja ciljeva Agende 2030 – samo 20,5% pripojenih kompanija koje se smatraju „najlakšim“ ciljem za sprovođenje postiglo je „najlakši“ cilj od neutralnost ugljenika, a samo 15,7% ispitanika je postiglo „najteži“ cilj neutralnosti ugljenika.
Ovakvo stanje na neki način primorava kompanije da traže savetodavnu podršku. Anketirane kompanije su gotovo jednoglasno izrazile spremnost da koriste usluge konsultantske kuće za životnu sredinu i da joj povere strateške, upravljačke i operativne zadatke.

Uvidi menadžmenta: Smanjenje otpada i povećanje efikasnosti kroz održiva rešenja

Menadžeri velikih i srednjih preduzeća izjavili su da uvođenje održivih aktivnosti njihovim kompanijama može doneti koristi u vidu:
• smanjiti količinu generisanog otpada (i samim tim – smanjiti troškove upravljanja otpadom),
• povećanje efikasnosti poslovanja preduzeća,
• ispuni sve veća očekivanja kupaca, finansijskih institucija i investitora,
• prilagođavanje preovlađujućim trendovima u industriji.
Međutim, autori izveštaja naglašavaju da je za postizanje stvarnih koristi neophodno sprovesti promene na osnovu konkretnih podataka i merenja. U suprotnom, kompanije rizikuju da pogrešno usmere svoja ulaganja. Samo 35,5% anketiranih kompanija izjavilo je da procenjuje ekološki učinak proizvoda, usluga i cele organizacije. Neke od anketiranih kompanija rekle su da nemaju nikakve korisne podatke ili istraživanja za kreiranje strategije za održivost svoje organizacije.
Ovi podaci jasno ukazuju ne samo na potrebu sprovođenja istraživačko-razvojnog rada, već i na potrebu za stalnom saradnjom sa konsultantskim subjektom kao što je Interzero, kao iskusnim partnerom specijalizovanim za održivi razvoj.

Kakvu podršku traže preduzetnici? Kriterijumi za izbor konsultantske kuće za životnu sredinu

Zbog ogromnog uticaja aktivnosti održivosti na percepciju kompanije od strane svih njenih stejkholdera, kompanije koje traže konsultantsku podršku rukovode se mnogim specifičnim kriterijumima.

• Jedan od najčešćih kriterijuma je sposobnost prilagođavanja ponuđenih usluga specifičnostima poslovanja. Mnogi preduzetnici su iskusili poteškoće ili čak nemogućnost da implementiraju gotova, neizmenjena rešenja u svoje poslovne modele.
• Jednako važan je i širok spektar konsultantske kuće. Ispitanici posebno cene dostupnost sveobuhvatnih, integrisanih ekoloških usluga i mogućnost konsultovanja u drugim oblastima koje nisu nužno vezane za održivi razvoj.
• Dobra reputacija konsultantske kompanije za životnu sredinu je takođe ključni kriterijum.

Kao konsultanti za životnu sredinu, savršeno razumemo ova očekivanja preduzetnika. U Interzero-u već više od 30 godina razvijamo prilagođene, integrisane ekološke usluge za kompanije svih veličina i industrija. Nudimo sveobuhvatan ekološki konsalting, obuku, revizije i pružamo rešenja po meri u oblasti održivog razvoja, reciklaže, upravljanja otpadom i mašina za otpad. Podržavamo preduzetnike u sprovođenju zakonskih ekoloških obaveza i u implementaciji cirkularne ekonomije. Preko 9500 subjekata nam je već ukazalo poverenje – saznajte više o našim uslugama zaštite životne sredine i pridružite se grupi kupaca sa kojima sledimo zajedničku viziju sveta bez otpada.

O studiji Interzero

Analizirano je šest zemalja: Italija, Austrija, Poljska, Slovenija, Hrvatska i Srbija. Ciljevi studije uključivali su: razumevanje i analizu tržišnih trendova u oblasti održivosti i cirkularne ekonomije, ispitivanje potencijalnih barijera za implementaciju održivih praksi, ispitivanje glavnih potreba održivosti u sektoru srednjih i velikih preduzeća, analizu spremnosti ovih preduzeća da pređu na održivije poslovne modele.
Podaci analizirani u studiji potiču iz saopštenja za štampu kompanije, članaka u novinama i časopisima i izveštaja o održivosti, kao i intervjua sa najvišim menadžmentom anketiranih kompanija.

Berlin/Keln. Povećanjem stope reciklaže i manjim rasipanjem resursa, upravljanje sirovinama u krugu je efikasan način za sprečavanje eksploatacije naše planete i ograničavanje daljeg zaoštravanja klimatske krize. Ovo je jasno iz danas objavljene studije „Resources saved by recyling“, koja pokazuje da je Interzero, vodeći evropski dobavljač kružnih rešenja, sprečio oko 1,2 miliona tona emisije gasova staklene bašte u 2023. godini reciklirajući oko 2,5 miliona tona materijala koji se mogu reciklirati. Ovo je ekvivalentno godišnjoj emisiji ugljenika uzrokovanom potrošnjom tekstila 4,5 miliona građana EU. Istovremeno, Interzero i njegovi kupci su uspeli da uštede više od 11,1 milion tona sirovina, što je ekvivalentno tekstilnim resursima koje koristi oko 28,6 miliona ljudi u EU u jednoj godini.*

„Gledajući recikliranje tekstila, jasno je da je reciklaža izuzetno važna za potencijal životne sredine – i zašto je tako hitno ubrzati kružnu transformaciju na svim nivoima“, rekao je dr. Aksel Švajcer, predsednik Interzera. „Ovo se posebno odnosi na materijale koji se mogu reciklirati i koji se još uvek sistematski ne recikliraju.

Za razliku od reciklaže ambalaže, na primer, recikliranje tekstila je još uvek u povoju. Dok se oko 92 miliona tona tekstila baci širom sveta svake godine, samo jedan procenat ove ogromne količine tekstilnog materijala se trenutno vraća u proizvodnju kroz reciklažu vlakana u vlakno.

„Želimo da sarađujemo sa tekstilnom industrijom kako bismo zatvorili njenu petlju materijala i iskoristili naše iskustvo kao uspostavljenog integrisanog pružaoca usluga kako bismo razvili sveobuhvatan pristup vraćanju, sortiranju i recikliranju tekstila“, rekao je dr. Akel Schveitzer. „Ovim možemo smanjiti opterećenje životne sredine i pomoći kompanijama da uspostave cirkularna rešenja koja su konkurentna i pogodna za budućnost.

Sat otkucava jer novi propisi EU, kao što su zahtevi za odvojeno prikupljanje otpada koji će biti uvedeni 2025. godine i planovi za produženu odgovornost proizvođača (EPR) za tekstil i Nacionalna strategija kružne ekonomije Nemačke savezne vlade (Nationale Kreisvirtschaftsstrategie, NKVS) povećavaju pritisak na kompanije da preduzmu akcije.

Više od 15 godina, Interzero je obezbedio da se uticaj reciklaže na životnu sredinu nezavisno i naučno verifikuje kako bi informisao, obrazovao i predstavio jake argumente za kružnu transformaciju privrede. Godišnji izveštaj o učinku na životnu sredinu koji je objavio Fraunhofer institut za životnu sredinu, bezbednost i energetsku tehnologiju (UMSICHT) naglašava trajni uticaj Interzerovog rada – i pomaže klijentima pružaoca usluga cirkularne ekonomije da transparentno komuniciraju o održivom razvoju. Interzero je dobio priznanje za svoju sveobuhvatnu posvećenost ovom cilju kada je dobio nemačku nagradu za održivi razvoj 2024 u kategoriji upravljanja otpadom i reciklažom, kao i specijalnu nagradu u oblasti transformacije resursa.

Interzero je jedan od vodećih pružalaca usluga u oblasti zatvaranja proizvodnih, nabavnih i logističkih lanaca i vodeći provajder inovacija u oblasti reciklaže plastike sa najvećim kapacitetom sortiranja u Evropi. U skladu sa vodećim principom „rešenje za svet bez otpada“, kompanija podržava više od 50.000 kupaca širom Evrope u odgovornom upravljanju materijalima koji se mogu reciklirati, pomažući im na taj način da unaprede sopstvenu održivost i sačuvaju primarne izvore. Sa oko 2.000 zaposlenih, kompanija ima promet veći od milijarde evra (2021). Prema Fraunhofer UMSICHT-u, Interzerove aktivnosti reciklaže samo u 2022. mogle bi da uštede milion tona gasova staklene bašte u poređenju sa primarnom proizvodnjom i više od 8,7 miliona tona primarnih sirovina. Kao pionir cirkularne ekonomije, kompanija Interzero je dobitnik nemačke nagrade za održivi razvoj i odgovarajuće specijalne nagrade u oblasti transformacije „Resursa“ za 2024. godinu. Za dodatne informacije posetite sajt www.interzero.de/en.

Berlin/Keln. Ove godine, do 1. avgusta, prema proračunima Global Footprint Netvork (GFN) za 2024. godinu, čovečanstvo je iz prirode potrošilo onoliko koliko planeta može da obnovi za čitavu godinu. Čak i bez aktivnosti reciklaže i inovativnih zatvorenih petlja kompanije Interzero, vodećeg evropskog provajdera kružnih usluga, Zemlja bi ranije doživela taj „dan ekološkog duga“, kao što su još jednom pokazale letnje kalkulacije mreže.

Interzero je, zajedno sa svojih oko 50.000 korisnika i širokim portfeljem rešenja zatvorene petlje, još jednom uspeo da odloži Dan globalnog ekološkog duga Zemlje za više od sedam minuta. Ovo je još jednom konkretan dokaz pozitivnog učinka portfelja usluga kompanije.

„Želimo da sarađujemo sa našim kupcima, kako bismo postigli pravi efekat“, kaže predsednik i vlasnik kompanije Interzero dr. Axel Schveitzer. „Dok smo fokusirani na našu viziju sveta bez otpada – gde se raspoloživi resursi koriste održivo i odgovorno – stalno tražimo nove načine da još više unapredimo ekološki dug Zemlje. Naši napori donose opipljiv uspeh.“

Odlaganje dana ekološkog duga moguće je samo timskim radom. Održivo rukovanje proizvodima i ambalažom takođe mora postati nova realnost za kompanije i potrošače. Od jednog do drugog kraja lanca vrednosti: počevši od dizajna proizvoda (sa fokusom na trajnost, popravljivost i recikliranje) i nastavljajući sa ponovnom upotrebom i konačnim recikliranjem. Za to treba uspostaviti opšti okvir i podsticaje.

„Rešenja zatvorene petlje su rešenja za klimu“, kaže Sebastian Kroll, izvršni direktor Interzero Circular Solutions. „Da bi se povećala količina dragocenih sirovina kojima se može upravljati u petlji, teorijski pristupi zahtevaju i volju da se ove ideje sprovedu. Ponosan sam što počinjemo da radimo upravo to za sve više proizvoda u raznim industrijama. Međutim, ne počivamo na lovorikama: tih 7 minuta i 12 sekundi vidimo samo kao prekretnicu na našem putu da zamenimo pretežno linearne načine poslovanja istinski kružnom ekonomijom“, nastavlja Kroll.

Interzero radi sa svojim klijentima na očuvanju prirodnih resursa. Brend VAUDE je razvio prvu torbu za bicikle napravljenu od 100% recikliranog plastičnog otpada. Reciklirana plastika korišćena u ovom primeru dolazi iz Interzero-a. Interzerovi stručnjaci za pakovanje takođe sarađuju sa ALDI-jem u kontinuiranom procesu unapređenja pakovanja proizvoda sopstvenog brenda, dok se dobavljač energije EnBV oslanja na knov-hov provajdera kružnih usluga u oblasti IT obnove.

Global Footprint Network zasniva svoje proračune na alatu za preračunavanje resursa  koji se zove Ekološki otisak. Uz pomoć ovih proračuna, neprofitna organizacija upoređuje trenutne potrebe za resursima čovečanstva i stanovništva zemlje sa kapacitetom Zemlje za biološku regeneraciju. Bogatstvo podataka za procenu doprinosa Interzero-a očuvanju resursa dostupno je, između ostalog, u studiji „Resources saved by recycling“ koju je sproveo Fraunhofer institut za životnu sredinu, bezbednost i energetsku tehnologiju UMSICHT. Kompanija Interzero jednom godišnje daje zadatak ovim naučnicima da odrede količinu gasova staklene bašte u životnoj sredini, ušteđenih recikliranjem materijala koji se mogu reciklirati.

Interzero je jedan od vodećih pružalaca usluga u oblasti zatvaranja proizvodnih, nabavnih i logističkih lanaca i vodeći provajder inovacija u oblasti reciklaže plastike sa najvećim kapacitetom sortiranja u Evropi. U skladu sa vodećim principom „rešenje za svet bez otpada“, kompanija podržava više od 50.000 kupaca širom Evrope u odgovornom upravljanju materijalima koji se mogu reciklirati, pomažući im na taj način da unaprede sopstvenu održivost i sačuvaju primarne izvore. Sa oko 2.000 zaposlenih, kompanija ima promet veći od milijarde evra (2021). Prema Fraunhofer UMSICHT-u, Interzerove aktivnosti reciklaže samo u 2022. mogle bi da uštede milion tona gasova staklene bašte u poređenju sa primarnom proizvodnjom i više od 8,7 miliona tona primarnih sirovina. Kao pionir cirkularne ekonomije, kompanija Interzero je dobitnik nemačke nagrade za održivi razvoj i odgovarajuće specijalne nagrade u oblasti transformacije „Resursa“ za 2024. godinu. Za dodatne informacije posetite sajt vvv.interzero.de/en.

Kontrolna tabla za održivost životne sredine (ESD) je Interzero rešenje dizajnirano da vodi i podržava klijente u integraciji održivosti u njihovu poslovnu strategiju. ESD se sastoji od nekoliko koraka, od analize konteksta do formulisanja akcionog plana za održivi razvoj. Među ovim koracima, ključni element je ESD alat, onlajn platforma dizajnirana da pomogne kompanijama da izračunaju različite uticaje na životnu sredinu, društvo i upravljanje u vezi sa njihovim glavnim aktivnostima i/ili proizvodima.

Procena uticaja uzima u obzir različite dimenzije kao što su emisije, energija, materijali, voda i otpad. Može se izračunati broj ključnih pokazatelja učinka (KPI), kao što su emisije gasova staklene bašte ili uticaj materijala na životnu sredinu. Svaka dimenzija zahteva specifične podatke za izračunavanje odgovarajućeg skupa izlaza.

Čitaoci mogu da očekuju, između ostalog, intervju između Britte von Selchov i renomirane stručnjakinje za održivost Sabine Braun o važnosti zajedničkih pristupa u cirkularnoj ekonomiji, kao i uvid u novu fabriku za reciklažu PET-a u Libenauu. Fokus će takođe biti na različitim primerima kupaca: na primer, međunarodno aktivna modna kompanija Marc Cain, koja je primer kako tekstilna industrija može postati održivija. Članak pod naslovom „The best for the rest“ posvećen je hemijskoj reciklaži i pokazuje kako Interzero nastavlja da oblikuje viziju sveta bez otpada.

„Win-win“ – ovo povezujemo ne samo sa dvostrukom pobedom na Nemačkoj nagradi za održivi razvoj 2024, već pre svega sa prednostima koje kružna rešenja donose kompanijama i životnoj sredini. Interzerov novi časopis o održivosti pokazuje koliko različiti pristupi mogu biti koji doprinose zatvaranju petlji i stvaranju održivih perspektiva za kompanije. Ponosni smo na to“, kaže Sibilla Merian, menadžerka za održivost u Interzero-u.

Časopis o održivosti dostupan je za preuzimanje na internet stranici Interzero.

Predlog uzima u obzir ceo životni ciklus ambalaže. On postavlja zahteve za obezbeđivanje bezbedne i održive ambalaže, jer zahteva da je sva ambalaža pogodna za reciklažu i da je prisustvo uslovno opasnih materija svedeno na minimum. Takođe postavlja zahteve za harmonizaciju obeležavanja u cilju poboljšanja informisanja potrošača. U skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom, predlog ima za cilj da značajno smanji stvaranje ambalažnog otpada postavljanjem obavezujućih ciljeva za ponovnu upotrebu, ograničavanjem određenih vrsta ambalaže za jednokratnu upotrebu i zahtevanjem od ekonomskih operatera da minimiziraju količinu upotrebljene ambalaže.

Postignuti sporazum je privremen dok ga obe institucije zvanično ne prihvate.

Glavni elementi sporazuma

Zahtevi za održivost i sadržaj reciklata

Tekst privremenog sporazuma zadržava većinu zahtjeva za održivost za svu ambalažu na tržištu i glavne ciljeve koje je predložila Komisija.
Uvođenjem ograničenja za stavljanje u promet ambalaže koja dolazi u kontakt sa hranom i sadrži per- i polifluorovane alkil supstance (PFAS) koje prelaze određene granične vrednosti, pooštrava se zahtevi za materije u ambalaži. Da bi se izbeglo preklapanje sa drugim zakonodavnim aktima, kozakonodavci su zadužili Komisiju da u roku od četiri godine od dana primene uredbe proceni potrebu za izmenom ovog ograničenja.

Privremeni sporazum zadržava opšte ciljeve za 2030. i 2040. za minimalni sadržaj reciklirane plastične ambalaže. Kozakonodavci su se saglasili da će iz ovih ciljeva biti izuzeta plastična ambalaža koja se može kompostirati i ambalaža čija plastična komponenta predstavlja manje od 5% ukupne težine ambalaže. Komisija će morati da razmotri implementaciju ciljeva za 2030. i proceni izvodljivost ciljeva za 2040. Sporazum takođe poziva Komisiju da proceni stanje tehnološkog razvoja plastične ambalaže na biološkoj bazi tri godine nakon stupanja na snagu propisa i da na osnovu ove procene postavi zahteve održivog sadržaja biološke osnove u plastičnoj ambalaži.

Nova pravila bi smanjila nepotrebnu ambalažu postavljanjem maksimalno 50% praznog prostora u uslužnoj ambalaži, transportnoj ambalaži i ambalaži koju koristi e-trgovina i zahtevajući od proizvođača i uvoznika da obezbede da težina i zapremina ambalaže budu što je moguće niska, osim za zaštićene modele pakovanja (ako je ova zaštita već bila na snazi na dan stupanja na snagu uredbe).

Ponovna upotreba ciljeva i obaveze dopune

Tekst postavlja nove obavezujuće ciljeve ponovne upotrebe za 2030. i indikativne ciljeve za 2040. Ciljevi se razlikuju u zavisnosti od vrste ambalaže koju koriste privredni subjekti: alkoholna i bezalkoholna pića (osim vina i aromatizovanih vina, mleka i drugih kvarljivih pića), transportna i prodajna ambalaža (osim ambalaže koja se koristi za opasne materije ili opremu velikih razmera i fleksibilne ambalaže u direktnom kontaktu sa prehrambenim proizvodima) i grupne ambalaže. Kartonska ambalaža je takođe generalno izuzeta od ovih zahteva.

Sporazum uvodi opšte obnovljivo petogodišnje odstupanje od postizanja ciljeva ponovne upotrebe pod određenim uslovima, uključujući
• izuzeta država članica premašuje ciljeve recikliranja koje treba postići do 2025. godine za 5 procentnih poena i očekuje se da će premašiti ciljeve recikliranja za 5 procentnih poena do 2030.
• izuzeta država članica je na dobrom putu da postigne svoje ciljeve prevencije otpada
• izvođači su usvojili poslovne planove za prevenciju otpada i reciklažu koji doprinose postizanju ciljeva prevencije i reciklaže otpada utvrđenih uredbom
Nova pravila takođe izuzimaju mikro preduzeća od ostvarivanja ovih ciljeva i uvode mogućnost da privredni subjekti formiraju udruženja do pet krajnjih distributera kako bi ostvarili ciljeve ponovne upotrebe pića.
Sazakonodavci su utvrdili obavezu dostavljača da kupcima ponude mogućnost da donesu sopstvene kontejnere u koje mogu bez dodatne naplate sipati hladne ili tople napitke ili pripremljenu hranu. Pored toga, do 2030. moraju imati za cilj da ponude 10% proizvoda u ambalaži koja je pogodna za ponovnu upotrebu.

Sistemi za vraćanje depozita (DRS)

Prema novim pravilima, države članice moraju da obezbede da se najmanje 90% plastičnih boca za jednokratnu upotrebu i metalne ambalaže odvojeno prikuplja svake godine do 2029. godine. Da bi postigli ovaj cilj, oni moraju uspostaviti sisteme za povraćaj depozita (DRS) za ove oblike pakovanja. Minimalni zahtevi za DRS neće se primenjivati na sisteme koji su već bili na snazi pre stupanja na snagu Uredbe, ako ovi sistemi dostignu cilj od 90% do 2029. godine.
Kozakonodavci su se složili da dodaju izuzeće od zahteva za uvođenje DRS-a za države članice ako dostignu stopu odvojenog prikupljanja iznad 80% u 2026. i ako podnesu plan implementacije sa strategijom za postizanje ukupnog cilja od 90% odvojenog prikupljanja.

Ograničenja za neke oblike pakovanja

Nova pravila uvode ograničenja za određene oblike ambalaže, uključujući plastičnu ambalažu za jednokratnu upotrebu za voće i povrće, hranu i piće, začine, sosove u HORECA sektoru, za male kozmetičke i toaletne proizvode koji se koriste u sektoru smeštaja (npr. flaše šampona ili losion za telo), i za veoma lagane plastične kese (npr. one koje se nude na pijacama za neupakovanu hranu).

Sledeći koraci

Privremeni sporazum će sada biti dostavljen na odobrenje predstavnicima država članica u Evropskom savetu i parlamentarnom odboru za životnu sredinu. Ukoliko tekst bude odobren, dve institucije će morati da ga zvanično prihvate, nakon što ga pregledaju pravni lingvisti, pre nego što bude objavljen u Službenom listu EU i stupi na snagu. Uredba će se koristiti poslije 18 meseci od dana stupanja na snagu.

Izvor: 1

Nova pravila zabranjuju ne samo proizvode za šminkanje, već i mnoge druge proizvode koji sadrže šljokice. Ova inicijativa ima za cilj da se suprotstavi negativnim efektima mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Šminka, proizvodi za usne i nokte postepeno će biti podvrgnuti novim pravilima; Šljaci prisutni u proizvodima koji se ispiraju biće dostupni do 16. oktobra 2027. godine, a u proizvodima koji se ne ostavljaju do 16. oktobra 2029. godine. 2030. biće zabranjene mikročestice sintetičkih polimera koje se koriste za kapsuliranje mirisa. Od 2031. godine zabrana će se odnositi na granule koje popunjavaju sintetičke površine u sportskim objektima. Na kraju, 2035. godine, zabrana će biti proširena i na ruževe, lakove za nokte i proizvode za šminkanje.

Ova odluka je deo strategije Evropske unije za borbu protiv zagađenja i ekološke tranzicije. Evropska komisija objašnjava da nova pravila imaju za cilj da spreče ispuštanje oko pola miliona tona mikroplastike u životnu sredinu. Iako sjaj čini relativno mali deo ukupnog zagađenja, njegovo eliminisanje je od najveće važnosti. Virginijus Sinkevičijus, komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, tvrdi da je zabrana namernog dodavanja mikroplastike odgovor na ozbiljnu zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Sinkevičijus ističe da su ti materijali već prisutni u prirodi, kao i u hrani i vodi za piće.

Zabrana se ne odnosi na šljokice napravljene od biorazgradivih, organskih ili vodorastvorljivih materijala.
Izvor: 1

U poslednjoj deceniji, ESG propisi su porasli za 155% na globalnom nivou!

Od 2011. godine, širom sveta je uvedeno 1.255 ESG propisa. Kompanije širom sveta se bore sa složenošću i masom propisa i često su zbunjene oko toga kako da postave i prate svoje indikatore i ciljeve održivosti.

Iz tog razloga, Interzero je odlučio da za vas pripremi jednostavno rešenje koje je lako za korišćenje, kojim u pozadini veoma profesionalno i temeljno upravljaju naši stručnjaci, podržavajući tako vaše stvarne potrebe.

Na webinaru ćete saznati:

• Šta je „izveštavanje o održivosti“ i koji su glavni relevantni standardi?
• Kada i za koga to postaje obavezno?
• Šta znači Environmental Sustainability Dashboard, ESD i kako može da koristi vašoj kompaniji?
• Kakav je proces prikupljanja podataka, analize i izveštavanja o ekološkim KPI?
• Kako vam možemo pomoći da poboljšate inicijative za održivost vaše organizacije, postavite ciljeve, pratite napredak i na kraju poboljšate svoju ukupnu strategiju?

Ukupna investicija vredna je više od 170 miliona evra i otvoriće više od 120 novih radnih mesta.

Početak izgradnje pozdravio je i Peter Hauk, ministar za hranu, ruralna pitanja i zaštitu potrošača Baden-Virtemberga, koji je rekao: „Uspostavljanje najmodernijeg i najvećeg postrojenja za naknadno sortiranje ambalažnog otpada u celoj Evropi u Valdurnu jača lokaciju i istovremeno je snažno opredeljenje da potvrdi Baden-Virtemberg kao poslovni i inovativni centar. Fabrika je važan građevinski blok na putu ka kružnoj ekonomiji koja štedi resurse, smanjuje zavisnost od sirovina i štiti našu klimu, istovremeno osiguravajući stvaranje radnih mesta i vrednosti u ruralnim područjima.“

Axel Schweitzer, izvršni direktor i vlasnik Interzero-a, dodao je da: „Ovaj projekat označava početak nove ere u oblasti reciklaže plastike. Zajedno sa našim jakim partnerom, OMV-om, koristimo naš inovativni proces reciklaže da plastici koja se trenutno spaljuje drugi život kroz hemijsku reciklažu. Uveren sam da uz pomoć hemijske reciklaže stopa reciklaže u Nemačkoj može i da će se značajno povećati u budućnosti. Ovim ćemo napraviti još jedan veliki korak bliže našoj viziji sveta bez otpada. Veliko hvala timovima sa obe strane koji su ovo omogućili, kao i podršci ovde u gradu, okrugu i državi – već dobro uspostavljenoj sa našim postojećim objektom. Sa novim postrojenjem, zajedno razvijamo Valdurn i okrug Nekar-Odenvald u vodeću lokaciju za industriju reciklaže u Evropi.“

Daniela Vlad, članica Izvršnog odbora OMV AG i izvršna potpredsednica za hemikalije i materijale: „Želela bih da se zahvalim našem partneru u zajedničkom ulaganju Interzero, našim tehničkim projektnim partnerima i posebno posvećenim pristalicama ovde na licu mesta koji rade sa nama na ovo se dešava u projektu orijentisanom na budućnost. Novi sorter je tu, proširenje ReOil® tehnologije koju je razvio i patentirao OMV i povezano proširenje naših ReOil® mogućnosti su dodatne prekretnice u transformaciji OMV-a.“

Više o projektu pročitajte ovdje: OMV and Interzero establish joint venture to build and operate Europe’s largest sorting facility for chemical recycling